СЛУЖБА ЗА ХИТНУ МЕДИЦИНСКУ ПОМОЋ

Служба за хитну медицинску помоћ налази се у централном објекту Дома здравља Обреновац, у улици Војводе Мишића број 231
Начелник службе: др Радослав Милошевић, специјалиста ургентне медицине
Одговорна сестра: Марија Марјановић, висока струковна медицинска сестра техничар
Контакт телефони:
011/7721-124
011/7720-140
011/35 34 981
194 са фиксне и мобилне мреже
Радно време: 24 сата дневно 7 дана недељно (24/7). У служби дежурају континуирано две медицинске екипе (доктор – техничар – возач) и у току ноћи постоји и трећа медицинска екипа која ради искључиво пријем пацијената у амбуланти службе.

Општи подаци о служби

Служба за хитну медицинску помоћ функционише као самостална служба Дома здравља Обреновац. Почела је са радом након оснивања Дома здравља, давне 1952. године, у виду дежурне ноћне амбуланте где су радили доктори различитих профила. Развојем Дома здравља служба је добила сопствени кадар, опрему и простор. Континуирано се развијала током претходних 73 године и данас служба у свом саставу има 62 запослена: три доктора специјалисте ургентне медицине, два доктора на специјализацији и 13 доктора опште медицине, 6 високих струковних медицинских техничара, 14 медицинских сестара-техничара и 23 возача.
Поред пружања хитне медицинске помоћи и превоза животно угрожених пацијената у здравствене установе вишег нивоа здравствене заштите, возилима ове Службе превозе се пацијенти који се дијализирају у Службу за хемодијализу.

Шта су хитна стања?

Хитна стања обухватају све промене у здравственом стању пацијената код којих је дошло до нарушавања виталних функција: дисања, циркулације, стања свести, и самим тим непосредно могу угрозити живот пацијената.
Хитна стања могу настати услед дејства болести, трауме или акцидената.

Када позвати Службу хитне медицинске помоћи?

Клиничке ситуације за ресусцитацију (реанимацију):
- срчани застој
- тешка траума која непосредно угрожава стање повређеног
- шок
- асматски статус
- акутни поремећај дисања
- промењено ментално стање (бесвесно стање, делирантна стања)
- конвулзије
- сви позиви са јавних места

Клиничке ситуације за најургентније збрињавање:

- повреде главе са измењеним стањем свести
- повреде кичменог стуба са или без пропратне неурологије
- политраума
- промењено ментално стање: летаргија, поспаност, агитација
- хемијске повреде очију
- бол у грудном кошу: висцерални, нетрауматски са или без додатне симптоматологије
- предозирање лековима
- акутни апстиненцијални синдром праћен променом у опште здравственом стању
- акутни бол у трбуху праћен повраћањем са крвавим садржајем, црна столица или свежа крв у столици, праћено променама у општем здравственом стању
- мождани удар са великим неуролошким дефицитом
- тешка бронхијална астма
- отежано дисање са модерираном/тешком диспнеом
- вагинално болно крварење са абнормалним виталним знацима

На које симптоме треба обратити пажњу?

Симптоми могу бити објективни и субјективни.
Објективни симптоми су све промене које можемо видети и обухватају:
- стање свести
- боја коже
- тип дисања
- пулс
Субјективни симптоми представљају све оно што пацијент осећа, али се не може видети као што су:
- вртоглавица
- стезање у грудима
- мучнина
- слабост и малаксалост
- зујање у ушима

Најчешћа питања која ће бити упућена пацијенту уколико позове хитну медицинску помоћ:

- Име и презиме, пол, година рођења
- Да ли је особа при свести?
- Како дише? (нормално дише, тешко дише, гуши се, не дише)
- Има ли болова? Шта га боли?
- Има ли повишену температуру и колико?
- Има ли вртоглавицу?
- Да ли му је кожа бледа, плавкаста, жута, ознојена?
- Када су тегобе започеле (колико дуго трају)? Да ли су се већ јављале и раније?
- Да ли је особа већ од раније болесна и од чега болује?
- Да ли је особа зависник од алкохола или наркотика?
- Адреса становања уколико се позив прихвати.

Диспечер на пријему телефонског позива на основу добијених података о здравственом стању пацијента врши тријажу.
Тријажа у Служби за хитну медицинску помоћ обухвата процену тренутног здравственог стања пацијента, сагледавање објективних и субјективних симптома. Правилна процена базира се на низу података које је неопходно прикупити од пацијента или пратиоца било путем телефона, ради пријема позива за кућну посету или у личном контакту у амбуланти службе.
Циљ тријаже је да се у што краћем временском року препознају случајеви са високим степеном хитности ради пријема пацијента или упућивања екипе на лице места уз истовремено давање препорука за примену поступака у циљу отклањања узрока који непосредно угрожавају живот.
Уколико је позив неоснован може бити одбијен и у том случају позиваоц ће добити стручан савет које мере је даље неопходно предузети у циљу збрињавања наведених промена здравственог стања.

Презентација хитне службе