Светски дан срца је прилика да сви застану и размотре како најбоље да допринесу бољем здрављу кардиоваскуларног система, како за себе, тако и за свако срце које куца. Циљ овогодишњег обележавања је да охрабримо што већи број појединаца да доносе праве одлуке у погледу здравих навика које могу спречити и одложити појаву болести срца и крвних судова. Показало се да престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, узимање више воћа и поврћа, редовна физичка активност и избегавање употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести (КВБ). Здравствене политике које стварају повољно окружење и чине здрав избор приступачним и доступним су од суштинског значаја за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање. Идентификовање оних са највећим ризиком од КВБ и обезбеђивање одговарајућег лечења може спречити прерану смрт. [отвори цео текст...]

Светски дан срца је прилика да сви застану и размотре како најбоље да допринесу бољем здрављу кардиоваскуларног система, како за себе, тако и за свако срце које куца. Циљ овогодишњег обележавања је да охрабримо што већи број појединаца да доносе праве одлуке у погледу здравих навика које могу спречити и одложити појаву болести срца и крвних судова. Показало се да престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, узимање више воћа и поврћа, редовна физичка активност и избегавање употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести (КВБ). Здравствене политике које стварају повољно окружење и чине здрав избор приступачним и доступним су од суштинског значаја за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање. Идентификовање оних са највећим ризиком од КВБ и обезбеђивање одговарајућег лечења може спречити прерану смрт. [отвори цео текст...]

Установљен од стране Светске федерације за срце, Светски дан срца обележава се више од 20 година уназад и упозорава људе широм света да су кардиоваскуларне болести, укључујући срчане болести и мождани удар, водећи узрок смрти, који одузима више од 18 милиона живота сваке године. Основни смисао и сврха обележавања је да се подстакну активности на контроли фактора ризика, попут употребе дувана, нездраве исхране и физичке неактивности, чиме би се могло избећи најмање 80% превремених смрти од ових болести.

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „СВИМ СРЦЕМ ЗА ЗДРАВО СРЦЕ”. Овогодишња кампања истиче значај болести срца и крвних судосва, које су водећи узрок смрти у свету, а посебно представљају велики изазов у време пандемије COVID-19. Оболели од кардиоваскуларних болести су изложени већем ризику за развој тешских форми инфекције овим вирусом, а могу вити изложени и ризику због бојазни да се блоговремено јаве ради адекватног збрињавања и даљег лечења, због већег оптерећења здравствених служби. [отвори цео текст...]

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше. [отвори цео текст...]

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „ОБЕЋАВАМ ДА... за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”. Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти и инвалидитета у свету. Да би се то променило, људи широм света треба да обећају да ће утицати на четири главна фактора ризика (употреба дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност и штетна употреба алкохола). Мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца. Престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно може да помогне у превенцији болести срца и крвних судова. [отвори цео текст...]

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). [отвори цео текст...]

Светска федерација за срце обележава 29. септембра Светски дан срца. Болести срца и крвних судова водећи су узроци смрти код људи широм света. Процењује се да сваке године 17,5 милиона људи изгуби живот због ових обољења. У Србији је слична ситуација: болести срца и крвних судова су водећи узрок смрти (52,4%) и у 2015. години је од последица ових обољења живот изгубило 54.376 особа (према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром). Најчешће кардиоваскуларне болести су: цереброваскуларне болести, исхемијске болести срца и хипертензија. [отвори цео текст...]

Светски дан срца 2016. године усмерен је на ширење порука које се односе на то шта људи могу да ураде да побољшају здравље свог срца. Правилна исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења, контрола телесне тежине и крвног пртиска могу значајно да смање ризик за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, оне су одговорне за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године број умрлих порашће на 23 милиона. Али многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности. [отвори цео текст...]

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „У срцу здравља”. Обележавање овог датума има за циљ да порукама покрене сваког појединца на активности којима би заштитио и очувао своје здравље , а истовремено и да подстиче промене на нивоу локалне заједнице и друштва. Светски дан срца 2014. године усмерен је на стварање здравог окружења које би омогућило људима да направе позитивне промене које могу да смање ризик од срчаних болести и можданог удара, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Допис је послао ГЗЈЗ, Центар за промоцију здравља. [отвори цео текст...]

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок оболевања и умирања у целом свету . Сваке године у свету од болест и срца и крвних судова умире више од 17 милиона људи , што је сваки трећи умрли становник а тога више од 8 милиона жена. Светска федерација за срце упозорава да 82 одсто смртних исхода од болести срца и крвних судова и више од 60 одсто оптерећења исхемијско м болешћу срца потиче из ниско и средње развијених земаља . Процењује се да се готово 80 одсто превремене смртности може спречити контролом неколико главних фактора ризика : пушење , неправилна исхрана и физичка неактивност [отвори цео текст...]